Lekovita priroda – hrast i žir: Ovo grandiozno stablo puno je pozitivne energije koju svako može da oseti kada se nađe u njegovoj neposrednoj blizini. I kora ima lekovita svojstva
Simbol snage, moći, dugovečnosti, čvrstoće, duhovnog i materijalnog bogatstva, drvo hrast bilo je od davnina bilo veoma poštovano u narodu. Njegov plod žir, kao i kora, koristila se za ishranu i lečenje. Stari Sloveni su ga smatrali svetim i posvetili Perunu gromovniku a i Hrišćani ga izuzetno cene. Ovo grandiozno stablo puno je pozitivne energije koju svako može da oseti kada se nađe u njegovoj neposrednoj blizini.
Za hrastovu koru se odavno zna da poseduje lekovita svojstva, pri čemu je to posebno izraženo kod lužnjaka i kitnjaka. Da bi se lekovitost očuvala u što većem procentu, sa mladih grana treba oljuštiti koru u rano proleće pre listanja, ili u kasnu jesen kada lišće opadne. Kora se zatim suši i kasnije koristi za spravljanje čaja.
Zbog visokog sadržaja tanina čaj se koristi kao antiseptik koji sprečava razmnožavanje mikroorganizama. Koristi se i kao adstrigens jer deluje na površinsko skupljanje tkiva, a leči i upalu kože i sluzokože. Po potrebi hrastova kora može da se koristi i kao antidot, odnosno protivotrov u slučaju trovanja alkaloidima i teškim metalima.
Plod hrasta žir je prirodan organski proizvod, nastao bez upotrebe hemijskih preparata u toku razvoja, sazrevanja, skladištenja i prerade za ljudsku upotrebu. Sazreva u septembru i oktobru i tada ga treba brati. Kada se koristi kao hrana, u ljudskom organizmu jača životnu energiju, održava i izgrađuje ćelije sprečavajući njihovu oksidaciju.
Samim tim, omogućava kretanje, mehanički rad, stvaranje toplote, rad srca, disanje… Bogat mineralima, ujedno pruža antioksidansnu zaštitu organizmu. Između ostalih sadrži kalijum, kalcijum, mangan, natrijum, koji su kao elektroliti odgovorni za održavanje balansa tečnosti unutar i van ćelija.
Dobri poznavaoci tvrde da je žir najukusniji ispečen u pepelu. Prženi, oljušteni i samleveni preporučuje se kao dijetetsko sredstvo, za lečenje proliva, zapaljenja kože i sluzokože. Od žirovog brašna pravi se izuzetno hranljiv hleb u Švedskoj i Norveškoj, dok se u Italiji i Ukrajini kombinuje žirovo i brašno žitarica. Na Sardiniji spremaju lepinje od žira, a u Španiji i Alžiru žir jedu pečen kao kestenje. U Nemačkoj se prženi žir koristi kao kafa. Okrepljujući napitak od žira poznat je i stanovništvu Kosova i Bosne i Hercegovine.
ČAJEVI OD KORE
Za čišćenje organizma- Kašičicu hrastove kore sipati u šolju i preliti sa dva decilitra hladne vode. Sadržaj poklopiti i ostaviti da prenoći. Ujutru procediti i tokom dana piti gutljaj po gutljaj. Ovako spremljen čaj čisti organizam od toksina, olakšava trežnjenje i dobar je protiv mamurluka. Deci ga ne treba davati.
Za ispiranje grla- Kašičicu kore hrasta treba preliti sa pola litra vode i zagrejati do tačke ključanja. Zatim ga procediti i koristiti za ispiranje grla i grgoljenje. Delotvoran je kod upale grla i usne duplje.
U vidu kupke- U litar vode stavlja se sedam kašičica hrastove kore koja se potom zagreva do ključanja. U vidu obloga ili kupki koristi se tek pošto se čaj procedi i ohladi. Kupke se koriste kod psorijaze i drugih kožnih obolenja, a obloge kod ujeda insekata- posebno komaraca.
ŽIROVA KAFA
Za osveženje organizma i vraćanje energije preporučuje se ukusna kafa od žira. Sprema se tako što se ceo hrastov žir oguli, iseče na delove nalik zrnima kafe i dobro osuši na umerenoj temperaturi. Zatim se nekoliko zrna proprže dok ne dobiju smeđu boju, samelju i kuvaju deset minuta. Potom se sadržaj procedi i pije. Poželjno je da se napitak uvek priprema sa sveže pripremljenim “zrnima kafe”, a po želji može da se doda mleko i šećer. Ova kafa delotvorna je i kod anemije, kostobolje, depresije.
Izvor: Novosti
