Prateći Vaš blog nemoguće je ne zapaziti sa koliko pažnje i detalja objašnjavate svaki korak pripreme i čitaoce učite korisnim cakama kuvanja. Da li Vam uređivanje bloga oduzima puno vremena?
Po prirodi sam detaljista, pa je takav način pisanja sasvim u skladu sa tim. Često isprobavam recepte i nekad se dogodi da mjere budu loše ili da je autor izostavio važan detalj zbog kojeg ne dobijem ono što sam zamislila. U želji da se to nekom ne dogodi sa mojim receptima, isprobavam jelo dok ne ispuni moja očekivanja i dok ne utvrdim precizne mjere. Greške su uvijek moguće, ali nastojim da postupak opišem dovoljno detaljno da bi se izbjegle nedoumice i da se osvrnem na sve ono što bi moglo poći po lošem. Takav način pisanja bloga oduzima dosta vremena, ali je i veliko zadovoljstvo, naročito kad čujem da čitaoci to primijete i cijene.
Koliko često improvizujete tokom pripreme jela i na koji način?
Svakodnevno kuvanje je često improvizacija. Nekad unaprijed isplaniram šta ću spremati za večeru (tada obično ne odstupam previše od recepta), ali češće krenem od svježih sastojaka i vremena koje imam za kuvanje i spremim nešto što se uklapa u te okvire. Inače, stalno sam okružena hranom (internet, časopisi, knjige, jela i jelovnici u restoranima), pa i kad kuvam bez recepta, jelo često bude inspirisano nečim što sam nedavno vidjela.
Postoji li neko iz gastronomskog sveta (kuvari, blogeri, gastronomi, hedonisti) ko je ostavio trag na Vaš pravac kulinarskog izražavanja?
Kuvanje me je privlačilo još od srednjoškolskih dana, a vjerovatno je to bio period kad su kulinarske emisije i počele da se prikazuju kod nas. U to doba, moji izvori inspiracije su bile televizijske zvijezde poput Najdžele ili Džejmija (kojeg još uvijek veoma cijenim), a onda se to mijenjalo u skladu sa mojim znanjima i interesovanjima. Ako se osvrnemo na godine pisanja bloga, postoji nekoliko ljudi od kojih sam mnogo naučila i koji su mi na ovaj ili onaj način bili velika ispiracija. Dejvid Lebovic je neko od koga sam naučila dosta o poslastičarstvu, o tome koliko je važno da koristimo kvalitetne sastojke i da je puter nezamjenljiv dio poslastica. Čini mi se da je on, zajedno sa Majom, koja piše blog Provereni recepti, uticao da shvatim koliko je precizan i detaljan recept dobra stvar. Blog My new roots, koji piše simpatična Sara Briton, je za mene jedno od najinspirativnih kutaka na internetu i vjerovatno dobrim dijelom zaslužan za format mog bloga. Naravno, lista se ne završava ovdje, ali recimo da su ovo dobri predstavnici.
Imate li knjigu recepata ili neko drugo kulinarsko štivo kome se redovno vraćate i zašto?
Knjiga On Food and Cooking (Harold McGee) je moja riznica znanja. Nju uzimam kad želim detaljnije objašnjenje “zašto se nešto dešava u kuhinji” i praktično je nešto poput udžbenika za kuvanje. Osim nje, manje ili više sam vezana za nekoliko kulinarskih knjiga, što zavisi od raspoloženja, perioda godine i slično.
Na tanjiru se nalaze zaista ukusni, zdravi i pouzdani recepti. Koje jelo najčešće pripremate tj. šta je Vaš kec iz rukava?
Prije svega, moram se zahvaliti redakciji portala Pošalji recept na takvim riječima. Ovo je pitanje na koje mi nikad nije lako da odgovorim. Ako se radi o doručku ili vikend večeri, takva jela bi bile palačinke sa bananom, ovsene palačinke ili puteraste engleske pogačice (poslednje nisu još uvijek na blogu). Kad je u pitanju večera i ako nemam mnogo vremena za kuvanje ili sam umorna, a u frižideru nemam mnogo toga, tu je tjestenina sa paradajzom (svježim ili konzerviranim), omlet sa mrznutim povrćem i sirom, paradajz čorba sa pasuljem i ječmom ili bulgurom, sendviči sa pestom i mocarelom…
Na sledećoj strani očekuje vas jelovnik (bez mesa na tanjiru) ali i odlična uputstva kako se upravljati i čega se treba pridržavati tokom osmišljavanja ležerne večere…
