Vidimo se 2016.
Za kraj konferencije dodeljena su putovanja gostima koji su učestvovali. Dobitnici nagrade su Mirjana Maksimović, 7 dana na Kopaoniku.
7 dana na Zlatibor ide Aleksandra Ivanović
7 dana Jahorina ide Marica Andrić
i 7 dana krstarenja Mediteranom ide Soviš Ani.
18:58
Slike sa likovne kolonije tokom konferencije biće prodate na aukciji, od ponedeljka na sajtu Limundo. Slike će biti izložene i u galeriji Pro Arte. Sav prihod ide deci u Prihvatilište u Futogu.
18:50
Zdravko Brkić: “Mnogo je teže što svi misle da sve mogu da nauče na internetu. Pokrenuli smo škole za one koji žele da upoznaju vina, ali ne možete terati ljude u školu. Postoji gomila edukativnih programa gde ljudi to mogu da upoznaju. Samo je pitanje da li to neko želi da proba, kupi.”
Milan Radović: “Od kako se pročula ta naša nagrada, situacija je bila da rizling preuzima primat u našoj vinariji, a od tada na jednu rizlinga idu dve flaše sovinjona. Tako da ta ocenjivanja znače.”
Gordana Čučković: “Vrlo studiozno posmatramo, slušamo, istražujemo, naravno da ćemo izaći na više događaja na kojima se ocenjuju vina i u zemlji i u inostranstvu, jer nas interesuje mišljenje tržišta. Mislim da se vinska kultura dešava u Srbiji, nastaje sve više vinarija što je dobro. Kriterijumi se dižu na višu lestvicu. Ljudima koji ne poznaju vina ta ocena sigurno nešto znači.”
Đurđica Jojić: “Ima pozitivnih i negativnih stvari kod ocenjivanja vina. Onim vinarima koji dobiju dobre ocene to je vetar u leđa i to se realizuje kroz prodaju. Bitno je kako se ta ocenjivanja organizuju. Ako morate pripremite uzorak za slanje na ocenjivanje, to već nije dobro. Treba vino da se uzme sa polica. To je ono što ćemo svi naći na tržištu. Ne treba od vina praviti bauk, već približiti vino i ljudima koji ga ne piju.”
Stevan Kostreš:” Apelovao bih na sve koji piju vina, prate, žele da probaju, da shvate da ne postoji najbolje vino. Kao što ne postoji ni najlepša žena na svetu. Vino je intimna stvar.”
Zdravko Brkić: “Ja vas molim da sve ocene ovog sveta pogledate kad popijete čašu vina. Tamo neki ocenjivač ne zna šta vi volite. Niko nema prava da neko utiče na to. Kao ni na hranu koju ćete uz to vino jesti. Pokušavaju da sugerišu, ali sve ostalo je emocija.”
18:33
Đurđica Jojić: “Kada smo se odlučili da zasadimo portugizer govorili su nam da su ludi, međutim on je doživeo veliku bum na tržištu.”
Stevan Kostreš: “Od malog porodičnog podruma do kapaciteta od 2 miliona litara. Vinarija je pokrenula tu neku novu eru u vinarstvu.”
Tamara Ivković: “Naša prva berba je 2011. godina, proizvodnja se radi u Irigu.”
Gordana Čučković: “Prva vina smo posadili 2009. godine. Fruškogorsko vinogorje je već sada prepoznatljivo i na našoj i na stranim teritorijama. Da vinarija ne može da priča sama za sebe priču, bavimo se i agroturizmom. Upravo ćete probati naš beli talas, našu prvu berbu.
18:15
Sledi panel: La traviata: nove etikete, nove vinarije, nagrade i novi načini uživanja
Panelisti: Gordana Čučković, Vinarija Deurić; Tamara Ivković, Vinarija McC; Milan Radović, Vinarija Vinum; Đurđica Jojić, Vinarija Mačkov podrum; Stevan Kostreš, Vinarija Kovačević; Zdravko Brkić, ljubitelj vina i gastronomije i najveći poznavalac kubanskih cigara u Srbiji;
Moderator: Ljubica Radan
Jednočasovno uživanje na Dunavu “Novi Sad na vodi” imali su učesnici konferencije, koji su mogli da se tokom dane prijave za vožnu brodićem.
18:10
Color Press Grupa svakog proleća organizuje prolećni kurs Novinarske škole, i ovom prilikom su uručene diplome polaznicima.
17:40
U toku je pauza za kafu powered by Hleb i kifle
17:25
Milan Mumin: “Hrabar sam u životu pa i u kulinarstvu. Nijednom začinu nije nigde zabranjeno. Uglavnom dinstam na pivu, pržim u maslinovom ulju. Ovde uvek imam nekog eksperta u rukavu, u zavisnosti šta se jede. Kad se prave škembići to je posebna nabavka. Imam za sve ljude koji su u nečemu eksperti. U svemu tome volim sve najviše kašikom. Ali nisam ni na ostalo alergičan.”
Ksenija Mijatović: “Jedno od poruka iz detinjstva sa kojima sam ja odrasla, jeste poruka moje mame da pogledam da izađem iz malo šireg okvira onoga što mi se događa. Nisam ja neki esteta, nego uživam u jednom kreativnom pristupu životu i hrani. Istinski volim da vidim lepo uređen tanjir, kad je maštovito.”
Vladimir Pištalo: “Sada svi sve stavljaju na Fejsbuk, a ja i žena se setimo da ga slikamo teko kad sve pojedemo. Kada je čovek između predjela i prvog-drugog jela i posle dve čašice, vrlo je šarmantan. Ako tad nije, nije nikad.”
17:05
Cile Marinković: “Kada sam se oženio kuvao sam ja. Sav prostor u slikama, a uvek su prštale neke namirnice i pravio sam takav haos u ateljeu.
Suzana Mančić: “Veoma mi je važno šta jedem, šta ću popiti uz to, koje je godišnje doba, ne jedem leti i zimi ista jela. Na primer ja kuvam letnji pasulj. Najviše volim kuhinju mediterana. Ona je najraznolikija i najzanimljivija.”
Vladimir Pištalo: “Volim sofisticirana jela, ali hteo bih da se ogradim. Menja se ono što se smatra vrednim. Zaista volim komplikovanu hranu, ali nekad jednostavna može da bude stvar.”
Tanja Banjanin: “Ja sve volim podjednako, ali mogu svrstati ovako, volim začijeno i ljuto, onako kad vam graške znoja cure. Volim to. Volim meso, iznutrice, pihtije. Ali začinjeno i ljuto do te mere da sam zavisna od ljutog. Ne pokreće mi apetit ako nešto nije ljuto.
Milan Mumin: “Najbolje da kažem šta ne volim. Ne volim sva ta nasuva. Najmanje volim sarmu, a punjena paprika mi je top. Prvo mesto dele tri stvari, sve iznutrice od svakoga, sva divljač i jare. Preferiram kašiku. Od međunarodnih vijetnam i tajland, a drugo japanska i korejska.”
Ksenija Mijatović: “Ne postoji jedno jelo koje najviše volim. Mogu da vežem neko jelo za neki ambijent, ali sam prava vojvođanka koja voli da jede. Jedna kategorija bi bila slatko i to krofne koje znam da praivm na četiri načina. Moj deda je bio pekar i verujem da odatle ta moja dobra ruka.”
16:50
Cile Marinković: “Živeo sam u Njujorku, sada sam u Parizu, to su razne hrane. Ribe i dagnje su uvek najbolje. To su rižota.”
Tanja Banjanin: “Ja sam odrastala na tipičnoj vojvođanskoj, austrougarskoj kuhinji. Tata je bio šokiran postojanjem soseva kada su se venčali. Sva ponosna je napravila nasuvo s krompirom a on je pojeo i pitao “Šta ima da se jede?”. Sve volim, ništa ne odbijam, ali nisam još dorasla svojoj majci. Ja sam nedeljom morala da budem uz nju u kuhinji da perem, izbrišem, oljuštim, ali sam shvatila kad sam se udala da ja znam da kuvam.”
Vladimir Pištalo: “Moja ljubav prema hrani je napravljena iz revolta, moja mama je htela da bude intelektuelka i uvek je gledala da skrati recepte. I osećao se nedostatak ljubavi. Onda sam ja počeo sam da kuvam i prvo jelo je bila kajgana na različite načine i naravno najbolja je kajgana na masti.”
Suzana Mančić: “Ja sam takođe mešavina, mama ima mađarsko poreklo, tata bugarsko. Moj životni saputnik je Grk, pa sa od njegove majke svašta naučila. Ko voli da jede i kuva može celog života da uči sa raznih strana. Moja mama je i mene i moju decu je vaspitala sa “jedi to sa suzama” i tako i sada, sve volimo.”
Milan Mumin: “Poreklo mojih roditelja nema mnogo veze sa mojim kasnijim gastro navikama. Mama je odlična kuvarica i rasli smo uz jaku hranu, ne baš toliko zdravu. Kako sam rastao vodila se stravična kampanja protiv mangulica, a mi smo te mangulice samo i jeli i pekli na masti. I sad vidim kako neke revije nalaze da je super prženje na masti. U gastronomiji vidim mnogo čudnih stvari, šta ulazi u modu, šta izlazi iz mode. Posle sisanja, odmah sa navikao na paprikaše, papke, pasulj…”
Ksenija Mijatović: “Ja sam spoj dve kuhinje, crnogorske i sremske, i nekako sam uzela od obe najbolje. Osim što sam mešanka, neko ko voli život, samim tim hranu. Voleti hranu ne podrazumeva imati puno viška kilograma.”
16:30
Sledi panel: Gastro Celebrity
Panelisti: Suzana Mančić, TV lice; Milan Mumin, muzičar; Tanja Banjanin, pevačica; Vladimir Pištalo, pisac ; Cile Marinković, slikar; Ksenija Mijatović, pevačica
Moderator: Velimir-Veca Dejanović
16:09
Radovan Jokić: “Gastro turizam je jedan veoma bitan prateći program svih turističkih manifestacija u Novom Sadu. Problema ima. Mi nemamo nijedan papir agroturzima, kakva to hrana, kakvog kvaliteta, odakle potiče. Jako je teško probuditi državu i zajednicu.”
16:00
Radovan Jokić: “Novi Sad je proglašen za drugu najpoželjniju destinaciju na svetu. Što se tiče gastro turizma, on postoji u Futoškoj kupusijadu, koji su uspeli da svoj proizvod plasiraju u Ameriku i Australiju. Prvo što primetite u nekom gradu su arhitektura, hrana i toaleti. Ako to primenimo na Novi Sad zavisi od slučaja do slučaja. Ono što je tipično za Novi Sad je teško izdvojiti jer smo mi skup različitih kultura.”
Sledi case study: Novi Sad – destinacija gastro-turizma: Radovan Jokić, Turistička organizacija Novog Sada
15:44
Kris Vilijams: “Imamo dva recepta moje prabake koji služimo u restoranu. To su jela koje je ona osmislila. Sva moja jela su nazvana jednostavnim jelima, i tako sam pokušao da se poigram. Da goste tizujem sa onim što će dobiti.”
Kris Vilijams: “Napravio sam meni za festival Route 66 koja je kombinacija svih divnih sastojaka i jela koje sam nosio i iz svog detinjstva. Napravili smo hranu za 2000 ljudi. Radio sam u Sloveniji, Hrvatskoj i oduševljen sam kvalitetom jela i talentom. Povrće je takvog kvaliteta na koji mi nismo navikli u SAD.”
Sledi case study “Kuvanje kao porodični biznis i strast” Kristofer Vilijams, vlasnik i glavni kuvar restorana “Lucille’s”, Hjuston, Teksas, SAD
15:39
Igor Mandić: “Tamo gde je gastronomija najviše uvažena, u Francuskoj, u njoj kult velikih kuvara se razvijao do veličanja, a među njima je Pol Bokiz. On mi je ponudio jelovnik svog restorana. On je primljen u Francusku akademiju, najelitniju duhovnu i kulturnu instituciju u Evropi.”
15:25
Igor Mandić: “Kuvarstvo je do preključe bilo među nižim zanimanjima. Jadni đaci koji su ulazili u kuvarske škole. Postati konobar ili kuvar bilo je nešto podsmešljivo.”
Igor Mandić: “Bežanje u hranu je neurotski poremećaj i ne treba ga propagirati.”
15:16
Igor Mandić: “Muškarci su šeprtlje u kuhinji. Žene imaju prednost u kuhinji u svim zemljama, epohama. Ja ne znam da kuvam, ne želim i ne moram. Za mene su uvek kuvale žene. Ja mogu da teoretišem.”
Igor Mandić: “Ja sam se rodio gurmanom. Kako sam odrastao u socijalizmu, slabo se jelo u socijalizmu, zemlja izašla iz rata, osiromašena, jadna. Dvoje uspoljenih imaju dilemu da li otići u krevet ili sesti za sto. Odgovor je prvo seks, pa jelo. S punim trbuhom se ne može u krevet.”
15:00
Bračna kuhinja: Igor Mandić, književnik iz Zagreba
Moderator: Duška Jovanić
14:00
Sledi pauza za ručak
13:54
Udruženje Bač u srcu Bačke predstavila je šokačku nošnju koja je stara 100 i više godina. Predstavljena je i bunjevačka nošnja udruženje iz Sombora, koju je nosila mlada udata žena. Nošnja je stara oko 110 godina. I na kraju bački mlada i mladoženja, nošnja Srba starosedelaca.
13:45
Svetlana Vukašinov: “Vino autohtone sorte sa nekim našim tradicionalnim specijaliteta, to bih ponudila. Što se tiče autohtonih sorti, na meni restorana stavila bih smederevku i belo vino, zatim neke novonastale sorte, onda bih dodala i neke sorte koje su se odomaćile italijanski rizling, prokupac.”
13:31
Branislav Kockarević: “Najviše je tata uticao na mene, a srpsko tradicionalno jelo je karađorđeva šnicla. Idealni sastojci za pravu karađorđevu su karea meso i domaći kajmak. Zreliji kajmak, isključivo domaći.”
Jovan Njegovan: “Balkanski meni, kao predjelo nešto od Mediterana što nam je ostalo, lagano. Nakon toga nešto teže, na primer sarmu, a nakon toga tufahiju, urmašicu. U tri jela imate tri različite države i napravimo autentičnost svakog područja.”
Bruno Bandula: “Odlična mediteranska kuhinja, kontinentalne stvari, fantastični stari recepti koji se mogu modernizovati, to je balkanska kuhinja. Da to bude medijski propraćeno, neka kulinarska zvezda. Da se vratimo korenima.”
Svetlana Vukašinov: “Baviti se vinogradarstvom i vinarstvom je mnogo teško, kao da radite u fabrici pod otvorenim nebom. Sve ulažete i onda jedna kiša vam uništi sve. Prošla godina jeste bila najgora, ali sada treba ići u korak sa vremenom. Jedan vinar je tu lošu godinu pretvorio u nešto pozitivno jer je napravio drugačije vino, kakvo je moglo od takve godine.”
Branislav Kockarević: “Jagnjeće kotlete sam pravio kao prvo veliko jelo sa 16 godina. NIje bilo strašno. Tada sam morao da prezentujem gostima šta sam napravio.”
Jure Tomič: “Moj prijatelj kuvar imao je rođendan i zvao me da napravim sufle. Hiljadu puta sam radio sufle, a taj hiljadu i prvi put je bio katastrofa. Sve je iscurelo po tanjiru. I samo izneo jelo i rekao “Hteo je biti sufle”
13:26
Aleksandar Samardžija: “Naslednik kompanije Davidof je bio gost na Salašu. Shvatili smo da je baklava napravljena sa užeglim orasima. Komšinica je srećom imala oblande. On je posle rekao da je to čuveni argentinski kolač, pa su švercovali oblande čarter letom.”
Jovan Njegovan: “NIje bilo neprijatnih trenutaka, uvek smo to dobro kamuflirali. Bilo je neprijatnosti tokom jedne večeri za jedan par. Napravili smo improvizaciju jednog kolača, onog cveta koji se otvara, ako znate. Ali, uspeo sam da improvizujem.”
13:20
Sava Vukojev: “Bio sam gost na moskovskoj televiziji, a pošto ja ne znam da slikam, napravio sam pejzaž od čokolade i voća. Počeo sam to da slažem, ali toliko je bilo toplo da se slika istopila. To me je deprimiralo.”
Sava Vukojev: “Tito mi je često govorio vi i vaš tim kuvate kao moja majka Marija. Voleo je testa, razne pite, prasetinu, jagnjeće kolenice.”
13:07
Sledi panel: Food Is the New Fashion: Ko su gastro-zvezde regiona?
Panelisti: Sava Vukojev, Titov kuvar; Jure Tomič, Ošterija Debeluh – Slovenija; Svetlana Vukašinov, somelije, Bruno Bandula, kuvar Zagreb; Jovan Njegovan, kuvar; Branislav Kockarević, kuvar BEST WESTERN Prezident Hotela***** iz Novog Sada; Aleksandar Samardžija – Splića Salaš 137
Moderator: Rene Bakalović – Zagreb
12:33
Sledi case study “Kako se vole falafel i humus?” na terasi restorana
Učesnici: kuvar Zoran Mihalački i nutricionistkinja Jovana Srejić
12:12
Pavle Farčić: “Mi smo restoran koji nije imao ni izlog ni tablu, i bila je esencija sve ono u vezi sa internetom. Mi funkcionišemo sada uglavnom preko onlajn rezervacija. Nama su mreže jedini kanal komunikacija. Do sada smo menjali skoro četiri foto tima, dok nismo naišli na nekog ko nam je odgovarao. Trudimo se da naše mreže ne budu dosadne, mora postojati koncept i priča.”
Slađana Kovčin: “Sa fotografije teže može da se vidi kvalitet mesa. Što se tiče svežeg mesa, morate biti stručnjak i dobro upoznati. Ali, kada je meso pečeno i završeno, tu ništa ne možete da vidite, jer pravi kuvar sve može da zataška.”
Aleksandra Popović: “Fotografisanje u studiju je sasvim drugačije. Postoje cake, tipa bitumen. On može da pomogne u slikanju hrane i dobijanje efekata. Drugačije je kada se radi magazine, to je hrana koja se jede, nema mnogo vremena za slikanje. Bukvalno je parola snađi se i igra svetlom.”
12:01
Aleksandra Popović: “Meni uvek smeta kada je neka krpa tu negde na fotografiji. Uvek u fokusu treba da bude hrana. Uvek mi pažnju odvuče neki rekvizit. Kada fotografišete hranu uvek uđete u tu hranu.”
Slađana Kovčin: “Što se tiče restorana bitno je da ta fotografija bude dobra da bi privukla posetioce. Ljudi su u prošlosti pričali šta su jeli kako su jeli, a u nedostatku vremena sada fotografišu hranu.”
11:58
Jelena Ignjatić: “Radimo na tome da fotografije budu ono što dobiješ na tanjiru. Ono što je užasno zanimljivo jeste da sladoled uvek probija sve rekorde. Ljudi užasno vole da gledaju tuđ tanjir. Nekada je važilo to kao jako velika sramota.”
Nevena Zelunka Cvijetić: “Dobra Instagram fotografija može da inspiriše i motiviše. Što da ne malo kreativnosti. Naravno i drugi utiču na mene svojim fotografijama.”
Slobodan Mračina: “Hrana u realnosti ima i ukus i miris. Što se tiče fotografija hrane na društvenim mrežama one su u nedostatku ukusa i miris, na njima se mora više raditi. Potrebno je da se naglasi ta atmosfera, pa će se potrošači zainteresovati za taj recept. Bitno je da te fotografije izgledaju lepše od drugih.”
Pavle Farčić: “Trudimo se da ono što postavljamo na društvene mreže bude što realnije da se gosti ne iznenade kada dođu u restoran i dobiju nešto drugo.”
11:50
Nevena Zelunka Cvijetić: “Započela sam food blog da bih inspirisala ljude da više kuvaju kod kuće. Htela sam da ih motivišem da probaju neke nove začine i da u roku od 2 sata potpuno završe sa svojim obrokom.”
Aleksandra Popović: “Na žalost malo ima onih koji dolaze da nauče da fotografišu hranu. Uglavnom dolaze ljudi da nauče da fotografišu putovanja.”
Maja Petrović: “Kada nešto označite sa #krmljao, obavezno je da jedete u društvu i nije bitno kako ta slika izgleda.”
11:38
Sledi drugi panel: Hrana na mreži: Od #krmljao do „kraljeva instagrama“.
Panelisti: Aleksandra Popović, fabrikafotografa.com; Jelena Ignjatić, ukusbeograda.rs; Nevena Zelunka Cvijetić, hlebilale.com; Slađana Kovčin, Veterinarski zavod Subotica; Slobodan Mračina, “Jamie” magazin; Pavle Farčić ,vlasnik i šef restorana “Salon 5”
Moderator: Maja Petrović, vitkigurman.com
11:10
Sledi pauza za kafu powered by Grand kafa
Učesnici konferencije mogu da se prijave za vožnju brodićem po Dunavom “Novi Sad na vodi” i traje oko 60 minuta.
11:05
Ana Gifing: “Ne treba izbegavati svinjetinu, prasetinu. Samo neka ne bude jednolično. I mačke i pse smo navikli na prerađenu hranu. Cilj antiejdžing medicine je podići nivo energije i smanjiti demenciju. Ne treba da budemo opsesivni u traženju hrane. Gurmani uživaju u hrani i nisu gojazni. Naši gojazni pacijenti jedu malo, nezdravo, prave pogrešne kombinacije i razboljevaju se. ”
10:45
Ana Gifing: “Dijabetes jeste nasledan, ali 75% je stil života. Nadam se da će ljudska svest napredovati, kao što napreduje tržište. Odgovornost reklamnih poruka je velik, moramo se okrenuti ka rekreaciji.”
Ana Gifing: “Ortoreksija, poremećaj koji je zahvatio veliki broj tinejdžera, a to je poremećaj traženja zdrave hrane. Slušajući pacijente na pitanje šta je to zdrava hrana, ne dobijamo baš ispravne odgovore.”
Sledi “Najčešće greške u ishrani“, Ana Gifing, specijalista antiejdž medicine
10:32
Mirjana Bobić Mojsilović: “Ko jede i uživa, nikad se neće ugojiti. Jedite šta god vam prija, ali nemojte da sedite. Telo najviše stari kada sedimo i ležimo.”
Marina Stojković: “U našoj ponudi pored zdravih obroka, imate i kolače, ja bih se nadovezala, a to je da je umerenost u hrani najbitnija. Najbitnija je ta odluka koliko toga konzumirati. Preporučujem konzumiranje belog hleba, ali jednu do dve kriške dnevno.”
Ina Mioč: “Humus je bogatog i specifičnog ukusa. Naziva se kraljem bliskoistočnih namaza. Osnovni sastojci humusa su leblebije, susamova pasta, limun, beli luk. Sam humus utiče na snižavanje holesterola i krvnog pritiska, a može biti odlična namaza za visokokalorične namaze.”
10:29
Bojan Milosavljević: “Mnogo je lakše spremiti organsku hranu, mnogo bolje se ponaša pri kuvanju. Meso malo teže. Vrlo je jednostavnije igrati se sa ukusima. Najprodavaniji jelo su rolovane tikvice sa kozijim sirom.”
Saša Đorđević: “Ono što nas najviše truje jeste stres, a ne hrana. Istraživanja pokazuju da je mediteranska kuhinja najbolja za nas. Balans smo izgubili zbog brzog života. Treba jesti sve, ali u određenoj meri.”
10:23
Mirjana Bobić Mojsilović: “Glavni sastojak moje kuhinje je ljubav, a drugi kreativnost. Mene ne mrzi da kuvam, ja volim da kuvam. Ja ne podgrevam jela, ja ne kuvam lonac nečega. Moj slatki kupus se kuva 10 minuta i spremim uvek koliko treba. Od majke sam naučila da nema ništa važnije u životu od nedeljnog ručka. Ko to nema ma džaba mu organska hrana, hrana bez glutena. Naravno, volim i ja da eksperimentišem, često mi izgori, umem da zabrljam, ali posle svih eksperimenata ja sam se vratila srpskoj. Čvarke kad vidim ja odlepim, živeli čvarci, kvrgavi paradajz.”
Bojan Milosavljević: “Mnogi se pitaju zašto je otvoreno nešto ovog tipa. Prijatelji i ja smo hteli da otvorimo nešto za nas. Mi to zovemo bakinom hranom, ono što smo jeli kad smo bili mlađi. Zaista se trudimo da pokupimo organske proizvode od svih proizvođača u Srbiji.”
10:15
Saša Đorđević: “Želeo sam svoje interesovanje za zdravu hranu da podelim sa našim stanovništvom. Organski proizvodi su popularniji, kod nas malo sporije raste u poređenju sa svetom, jer su i organski proizvodi veoma skupi. Jedan organski proizvod mora da ispuni mnogo kriterijuma. Retko je danas pronaći hranu bez herbicida i pesticida.”
Ina Mioč: “Mi u svakom koraku uzgoju znamo šta smo radili, kako smo radili. U našim ribnjacima su pretežno šarani, tolstolobik. Ideja naše kompanije je kontrolisana proizvodnja.”
10:09
Nemanja Radić: “Farmia je platforma koja postoji godinu dana i povezujemo direktno kupce i prodavce. Ono što je za nas specifično je da najviše trgovina ostvareno je između individiualnih potrošača i malih farmera. Zabluda je da ljudi na selu ne koriste internet. Naravno da je vizelni efekat najbitniji, kako se gaji životinja, gde se gaji.
Marina Stojković: “Sve više se stavlja jednakost između peciva i nezdrave hrane. Beli hleb jeste manje bogat nego što su hlebovi sa dodatkom drugog brašna. Ono što se danas u negativnom kontekstu spominje jeste uloga aditiva u samom proizvodu. Aditivi su supstance koje se dodaju proizvoda iz više razloga. Mi smo uradili ono što su tržište i potrošači od nas zahtevali. Ali spomenuli bih kuhinju naših baka koje su i nekada koristile prašak za pecivo, limunsku kiselinu…”
10:05
Ivan Zorić: “Zadnjih godina postoje polemike oko toga da li piti mleko ili ne. ONo što je najbitnije je da kalcijum najlakše uneti mlekom. Ne sviđa mi se ta polemika da i druge namirnice imaju kalcijum, pa što bi bili mleko. Vi sa jednom čašom jogurta, parčetom sira, kroz izbalansiran obrok unesete dovoljno kalcijuma. Pitanja oko laktoze su uglavnom neizučena. Na tržištu ima proizvoda koji ne sadrže laktozu.”
09:59
Mirjana Bobić Mojsilović: “Jedi malo, jedi ono što imaš, to su dva pravila moje majke. Jedi hranu podneblja. Nema užitka u hrani jer smo izmučeni strahom. Hrana je nekada bila koncept uživanja u zajednici porodice. Postoji divna grčka reč “trpeza”. Imamo fenomen kuhinja od 100.000 evra u kojoj niko ne kuva. Radno vreme je takvo da porodica ne može da jede zajedno.”
Mirjana Bobić Mojsilović: “Zapadna civilizacija jede strah. To je ključna stvar koju nama mediji, koji su platforma za prodaju raznih proizvoda, nudi. Živimo u kulturi straha, ako nas ne mogu uplašiti ratom, uplašiće nas zdravljem. Svaki čitalac zna da se svakih šest meseci menja koncept zdravlja.”
09:52
Sledi panel: Meso? Gluten? GMO? Šta da jedem?
Panelisti: Marina Stojković, “Hleb i kifle”; Bojan Milosavljević, restoran organske kuhinje “Gnezdo organic”; Saša Đorđević, “Beyond” Niš; Mirjana Bobić Mojsilović, spisateljica; Ivan Zorić, Imlek ; Ina Mioč, Ribella; Nemanja Radić, farmia.rs
Moderator: Marina Kosanović
09:45
Ženja Aćimović: “Kulinarska izdanja CPG-a podržava i mnoge druge kulinarske događaje. Maxi domaćica meseca održava se u Novom Sadu i Nišu i svi specijaliteti idu u humanitrne svrhe.”
Ženja Aćimović: “Nismo poklonici samo tradicionalne kuhinje, već i novih i svetskih ukusa. Za to je najbolji primer “Jamie” magazin. Jer hrana nije samo potreba već i svojevrsna umetnost.”
Ženja Aćimović: “Tokom prošle godine Color Press Grupa pokrenula je nekoliko kulinarskih izdanja. “Pošalji recept” i “Torte i kolači” su i dalje među najtraženiji među ljubiteljima dobrog zalogaja.”
Konferenciju je otvorila Ženja Aćimović, glavna urednica magazina “Pošalji recept”.
09:41
Konferansije Jelena Bačić Alimpić pozdravila je prisutne i najavila Leksu Mijića direktora Ribarskog ostrva koji je takođe pozdravio prisutne u ime naselja Ribarsko ostrvo.
09:20
Učesnici i gosti se okupljaju na kafi dobrodošlice.
Zvanični hešteg konferencije je #MojaKravicaFoodTalk, putem kojeg možete da postavite pitanje učesnicima
09:00
Najveća regionalna konferencija o hrani “Food Talk” ove godine održava se na Ribarskom ostrvu u Novom Sadu u organizaciji kulinarskih magazina kompanije „Color Press Group“. Generalni pokrovitelj konferencije je brend “Moja Kravica“.
Tema ovogodišnje konferencije je “hrana na mreži”. I ove godine okupićemo najbolje kuvare, vinare, gastro-blogere i poznate ličnosti koje uživaju hrani.
Generalni pokrovitelj konferencije je Moja Kravica Kuhinjica kompanije „Imlek”.
Sa nama su i sledeće kompanije: Vinarija Kovačević u čijim ćemo vrsnim vinima uživati tokom ručka i večere; zvanično pivo konferencije je „Carlsberg“; rifreš partner konferencije je „Jamnica“ čijim vodama „Jana“ i „Mivela“ ćemo se osvežavati u pauzama za kafu, uz ručak i večeru. U pauzama za kafu uživaćemo uz kafu i kolače omiljenog brenda „Hleb i kifle“ . Za one koji više vole kuvanu, ili domaću kafu – tu je „Grand“ kafa.
Media Clipping
Na kraju dana grupa “Frajle” i frontmen grupe “Love Hunters”, Milan Mumin održali su mini koncert u sklopu koga su premijerno, uživo izveli svoj duet. Kraj konferencije su ulepšali zvuci najboljih taburaša sa “Tamburica festa”.
Autor: Jelena Jovičić, Ivana Karanović
Foto: Mladen Sekulić
