Najčešća zabluda
U periodu dok sam svakodnevno trenirao, dešavalo se da sebi kažem ”ubio sam se od trčanja, pa mogu pojesti šta hoću”. Međutim, nije baš tako, jer da jeste – ne bi postojali sportisti s viškom kilograma, kakvi su na primer oni u borilačkim sportovima. Koliko god vežbao, ako ti je unos kalorija veći nego što bi trebalo da jeste, gojićeš se ili, u najboljem slučaju, biti na istom.
Najkraće rečeno – ako ne želiš da se ugojiš, moraš paziti šta i koliko jedeš.
Organizam šalje signale
Kad odem na more, obično se ne držim striktno svog režima ishrane i odmah primetim da se ne osećam poletno. Tek kad neko vreme vodite računa o tome šta jedete, shvatite koliko je loš osećaj kad vam je tanjir prepunjen.
Budući da sam to spoznao u tridesetim, kada sam ušao u četrdeste, nije bilo razloga za neki novi korak.
Samo treba nastaviti osluškivanje biološkog sata, koji će poručiti da nezdrava hrana tada još teže pada.
Ne smatram da živim asketski već – čuvam svoj organizam na pravi način. Ovo što radim samo je zdrav način života i tempiranje organizma da se dobro osećam.
Ponavljam, sve je to subjektivno. Možete imati potpuno neuredan način ishrane, ali ako niste probali drugačiji, to vaše vam može biti super. Nisam od onih koji vole da osuđuju i kritikuju, ali sam se potrudio da nekolicini prijatelja koji su imali problema s kilogramima približim svoje poglede na ishranu. Ipak, sve se uglavnom svelo na ono ”uzalud vam trud svirači”.
Ako se neko već doveo dotle da je gojazan, onda sigurno razlog postoji u njegovoj psihi ili prirodi. Kod takvih ljudi sve se zasniva na tome ”od sutra ću…”, ”od prvog ću…”, pa sam odustao od saveta.
Na sledećoj stranici pročitajte Borisov dnevni meni!
