Uprkos činjenici da se najčešće mrštimo pri pomisli na njegov opori miris, beli luk je namirnica izuzetno bogata lekovitim svojstvima i više nego poželjan dodatak ishrani, naročito tokom zimskih meseci.
U kulinarstvu se najčešće koristi svež, iako može biti i sušen, specifičnog je ljutog ukusa, ali usled termičke obrade neretko postaje sladak i bugi svoj prepoznatljiv miris. Lekovita svojstva belog luka proističu iz činjenice da se u njemu nalazi 100 jedinjenja sumpora, međutim njegova upotreba u kuhinji i izloženost visokim temperaturama smanjuju procenat lekovitih moži kojima u svežem stanju raspolaže. Ustanovljeno je da beli luk onemogućava zgrušavanje krvi i grupisanje trombocita na zidove arterija, pa samim tim sprečava i rizik od infarkta, a u narodnoj medicini decenijama se koristi kao lek za povišen krvni pritisak.
Beli luk je namirnica koja ima i antikancerogena svojstva, a njegova efikasnost ogleda se i kada je reč o virusima, bakterijama i gljivicama s obzirom na to da alicin blokira enzime koji ove organizme osposobljavaju da napadaju i oštećuju tkiva.
Odličan je antioksidans, usporava proces starenja i efikasno štiti od mnogih hroničnih oboljenja. Pored veoma povoljnog dejstva a zdravlja, zapaženo je i to da ova biljka utiče i na raspoloženje.
