Slatkiši deci predstavljaju zadovoljstvo, ali te ukusne poslastice nimalo ne prijaju njihovom zdravlju i razvoju. Za mlečnu čokoladu i koncentrovane šećere postoje daleko zdravije alternative. Doktor Biljana Koljaja, pedijatar i Milka Raičević, nutricionista, otkrivaju čime i kako da se zamene u ishrani dece.
Voće – uvek na dečjem jelovniku
– Deca maksimalno treba da izbegavaju zasićene šećere jer oni opterećuju pankreas i loše utiču na zdravlje dečjih zuba. Roditelji koji decu uče pravilima zdrave ishrane i navikavaju ih na zdravije opcije od najranijeg uzrasta pozitivno utiču na prehrambrene navike mališana u kasnijem periodu života – kaže Biljana Koljaja, pedijatar.
A to privikavanje na zdrave slatkiše može da se počne već u šestom mesecu, kada deca smeju da uzimaju med. Ova namirnica se deci ne daje pre navršenog šestog meseca jer želudac tada ne luči dovoljno želudačne kiseline koja može da razgradi bakterije iz meda.
– Deca već sa godinu i po dana mogu da počnu sa konzumiranjem integralnog keksa u umerenim količinama, jedan ili dva keksa je preporučena doza. Kašice treba da se zaslađuju ili malteksom ili javorovim sirupom. Mališani stariji od tri godine smeju da jedu suvo voće, najbolje je da to budu suve kajsije ili suvo grožđe. Onoj deci koja nemaju problem sa tvrdom stolicom dozvoljeno je da uzimaju kockicu do dve crne čokolade – dodaje pedijatar.
Kako dodaje nuticionista Milka Raicević, ovoj listi treba da se dodaju voće, ceđeni voćni sokovi, bademi, orasi i lešnici. Međutim…
– I sa unosom ovih zdravih slatkiša treba biti oprezan. Ako se deca ne bave nikakvom fizičkim aktivnošu i oni će vremenom dovesti do gojaznosti kod najmlađih. Oni se u organizmu pretvaraju u šećer, a potom u mast. Zato je najbolje da se oni deci daju između 12 i 15 časova kada su ona najaktivnija, posle obroka ili mimo obroka, tada jedan od slatkiša mora da bude voće. Strogo treba da se izbegavju u kasnim večernjim satima ili noću – objašnjava nutricionista.
Zdravi slatkiši uzimaju se sat do sat i po vremena pre fizičke aktivnosti, jednom dnevno, u sasvim određenim kolilčinama.
– Dva velnes keksa na dan su sasvim dovoljna. Što se tiče sušenog voća, tri krupnij ploda ili osam do 10 sitnijih komada dnevno je dozvoljena doza. Preporučujem da se uz sušeno voće uzme jabuka koja nije previše slatka.
Izvor: zena.blic.rs
Ako je izbor banana, ona se jede bez dodatnih namirnica jer sadrži dosta šećera. Na dečjem jelovniku može da se nađe i pita od integralnih kora sa višnjama ili nekim drugim voćem. Zdravi su i ceđeni voćni sokovi, ali oni treba da se piju gutalj po gutalj – savetuje Milka Raičević.
Izbor je bogat, i nikako se ne svodi na mlečnu čokoladu, bombone ili kremove. Važno je samo da taj izbor bude u skladu sa ovim jednostavnim preporukama.
