Anis je jastuk koji te čuva od loših snova – kaže engleska krilatica.
Zbog prijatnog mirisa i ukusa, ova začinska biljka (Pimpinella anisum) obilno se koristi u mnogim evropskim kuhinjama. U Staroj Grčkoj je korišćen je za aromatizaciju vina, a Rimljani su ga preneli u Toskanu, odakle se dalje širio po Evropi.
Lekovitost anisa dokazala se u lečenju organa za varenje, kod jačanja želuca, protiv grčeva, nadimanja, izbacivanja sluzi iz organizma i regulisanje menstrualnog ciklusa.Osobe koje pate od nesanice takođe bi trebalo da ga koriste. Plod anisa tj. zrelo seme sadrži proteine i ugljene hidrate, kao i eterično ulje, čiji je glavni sastojak trans-anetol, od koga potiče specifična aroma i slatkast ukus. Bogat je vitaminima A i C, folnom kiselinom, kao i kalcijumom, magnezijumom, fosforom i kalijumom. Eterično ulje od davnina je u upotrebi za smanjivanje apetita, a pokazalo se uspešnim i za podsticanje cirkulacije, tako da deluje protiv celulita. Međutim, ono ne bi smelo da se drži na svetlosti i vazduhu, jer gubi važan sastojak anetol.
Posle obilnih obroka ili konzumiranja teške hrane, anis je pravo rešenje.
Kašičicu samlevenih plodova kuvajte desetak minuta u dva decilitra mleka. Kada se ohladi, dodajte malo meda i pijte nekoliko puta u toku dana, dok smetnje ne prestanu. Lekoviti su i suvi plodovi anisa koji se žvaću. Od anisa se priprema i čaj, tako što se jedna kašičica usitnjenih plodova prelije šoljicom ključale vode i ostavi da odstoji desetak minuta.
Čaj od anisa je višestruko delotvoran, a posebno je dobar za čišćenje disajnih puteva i organe za varenje.
Pravi se tako što se jedna kašičica semena prelije sa dva decilitra ključale vode, preklopi se, ostavi da odstoji 15 minuta i zatim procedi. Pije se tri puta dnevno posle glavnih obroka, mada je najbolji ako se uzima između jela i pre spavanja.
